Година 1995. обележава објављивање књиге „Глобална миграциона криза: Изазов државама и људским правима“ (Wеинер 1995). Сам њен наслов је симболичан за разлоге због којих је већ тврдио (Белло 2017а) да тренутна миграциона криза није ни нова ни изолована појава. Она је пре једна у низу расутих запаљивих реакција на понављајућа масовна кретања људи. Стога, глобалне миграционе кризе схватамо као друштвено конструисане расуте запаљиве реакције које се дешавају од краја Хладног рата, као последица присилних кретања људи које су разни сукоби и нестабилности произвели широм планете.