Izbeglička kriza poslednjih godina je zapravo masovno kretanje ljudi, koje se dešava na skoro svim kontinentima, a uglavnom je posledica dugotrajnih ratova, ugroženih sloboda i bezbednosti u totalitarnim režimima i opasnosti od nesigurnosti u ekonomski propadajućim državama. Izbegličke populacije čine veliki udeo pojedinaca koji su bili izloženi traumatičnim iskustvima u svojoj zemlji porekla, od gubitka doma, raseljavanja i odvajanja od porodice do ekstremnog nasilja kao što su izloženost/učestvovanje u borbi, pritvor i mučenje (Opaas & Varvin, 2015; Silove, Ventevogel & Rees, 2017).