Избегличка криза последњих година је заправо масовно кретање људи, које се дешава на скоро свим континентима, а углавном је последица дуготрајних ратова, угрожених слобода и безбедности у тоталитарним режимима и опасности од несигурности у економски пропадајућим државама. Избегличке популације чине велики удео појединаца који су били изложени трауматичним искуствима у својој земљи порекла, од губитка дома, расељавања и одвајања од породице до екстремног насиља као што су изложеност/учествовање у борби, притвор и мучење (Опаас & Варвин, 2015; Силове, Вентевогел & Реес, 2017).