Штрајкови глађу се јављају у различитим контекстима, али углавном изазивају дилеме у окружењима где су људи притворени (затвори, испали и центри за притвор имиграната). Обично су облик протеста људи који немају друге начине да изнесу своје захтеве. Одбијањем хране током дужег временског периода, затвореници и притвореници могу се надати да ће постићи одређене циљеве изазивањем негативног публицитета код власти. Краткорочно одбијање хране ретко покреће етичке проблеме.