Уобичајена реакција на злочине јесте да их протерамо из свести. Одређена кршења друштвеног уговора су превише страшна да би се изговорила наглас: то је значење речи неописиво. Злочини, међутим, одбијају да буду сахрањени. Подједнако снажно као и жеља да се порекну злочини јесте уверење да порицање не функционише. Народна мудрост је пуна духова који одбијају да почивају у својим гробовима док се њихове приче не испричају. Убиство ће изаћи на видело. Сећање и говорење истине о страшним догађајима су предуслови и за обнављање друштвеног поретка и за исцељење појединачних жртава.